Uz pašku i lepoglavsku čipku hrvatsku baštinu obogatila je i čipka od agave koja se vezuje za podneblje otoka Hvara.
Danas čipku izrađuju samo sestre benediktinke u gradu Hvaru koje su i začetnice čipkarstva ove vrste u Hrvatskoj. Postupak je isti već 100 godina, zahtijevan je i mukotrpan. Započinje berbom listova agave starije od 3 godine. Iz listova se izvlače niti duljine 1 m koje se zatim na specifičan način dotjeruju za izradu čipke.
Uz agavine niti vezana je teorija kako je neolitski pračovjek, nastanjen u Grapčevoj špilji na otoku Hvaru, hvatao ribu pomoću mreža izrađenih od tih niti.
S obzirom na tehniku izrade čipke razlikuje se tri tipa čipki:
 |
Čipka Tenerifa- radi se malom iglom za šivanje i metalnom iglom za mrežu na način mreškanja u krug |
| |
|
 |
Čipka Tenerifa - radi se malom šivaćom iglom na katronskoj podlozi |
| |
|
 |
Čipka - s izradom malom iglom na razapetoj
|
Čipka - od ageva 11 cm
Čipka - od ageva 13 cm
|
